Poruka broj #2359
Pogledaj i ove poruke
Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon. Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas govoreći mi da joj je dečko slomio srce. Pitala me je da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama. I naravno, odmah sam došao. Sedeli smo na kauču, jeli čips i gledali romantične filmove. Gledao sam njeno tužno lice, ali uprkos žalosti bila je prelepa. I želeo sam je samo za sebe. Kasnije je rekla da je umorna i da želi reći, pogledala me u oči, rekla "hvala|" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali opet me je obuzeo strah, ne znam zbog čega.
Sledeće godine smo imali ples. Veče pre je došla kod mene i rekla da joj se partner razboleo. Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji. Kada se čarobno veče završilo, stajali smo na njenom pragu. Gledao sam je kada se nasmehnula i pogledala me njenim prelepim očima. Rekla je "hvala, bilo je prelepo" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.
Prolazili su dani, meseci, i tu je bio dan kada smo diplomirali. Gledao sam kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu. Bila je prelepa. Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene, zaplakala a ja sam je zagrlio. Onda je sela pored mene i rekla: "Ti si moj najbolji prijatelj, hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj, da želim nešto više, ali nešto mi nije dalo.
Sedim u crkvi, moja drugarica se udaje. Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada. Gledam kako govori "da" i pri srcu mi postalo teško. Želeo sam da bude moja, ali ona voli drugog i toga sam bio svestan. Znao sam da me nikada neće gledati kao njega. Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život prišla mi je, zagrlila me i rekla "hvala što si došao"... Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe, ali neki duh u meni mi nije dao.
Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica. Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentica, pročitali su i ove reči: "Gledam ga i želim ga za sebe. Ali on me nikada neće gledao kao ja njega i toga sam svesna. Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji, ali ne smem, bojim se da ga ne izgubim. Toliko bih volela kada bi došao do mene i rekao mi da me voli"...
"Kako bih voleo da sam to i uradio", pomislio sam i zaplakao...
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni il beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra i mraka,
uspravna i kad kise tuku
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa da sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis..
Da sa mnom ispod crnog neba pronađes komadic beli,
pronađes sunca komadic vreli,
pronades zivota komadic zreli,
il crknes... ako crci treba.
zbog svega sto smo najlepse hteli.......
(posveceno mojoj mazi, mom andelu cuvaru-Milanu. jedinom bicu na ovom svetu koje ne mora da bude prisutno da bi se ovoliko volelo... Od kada mi je Bog poslao tebe... da mi ulepsas poslednje dane mog zivota... ucinis srecnom... udostojis svog prisustva i postojanja... ne bojim se mazo vise umreti.. jer znam da cu i onog poslednjeg trenutka... kada budem sklapala oci videti samo tebe... i umreti sa tobom u mislima... kako je mazo bilo tesko bez tebe na ovoj planeti zaspati... hvala ti mili sto si postojao za mene... sto sam te ipak pronasla pod ovom kapom nebeskom... volim...i uvek cu te voleti.. celim bicem svojim... obecao si ..da to neces nikada da zaboravis... ljubim mazu moju... znas ti kako.. od nosica do prstica sreco moja....)