Poruka broj #11731

Pogledaj i ove poruke

Mogli smo mi jedno bez drugog..Dan,dva,mjesec,mogli smo čak i duže,jer teški su to karakteri...Ista narav,isti ponos...Svetili smo se jedno drugom,mrzili se..Mogli smo da opstanemo jedno bez drugog,mogli smo pronaći neke nove ljubavi,ali oboje smo znali da samo zajedno možemo sklopiti cjelinu..Samo zajedno možemo pronaći sebe..Uprkos svemu,samo kad smo skupa,čuje se onaj iskreni smijeh,dugi uzdah i duboko "Volim te."
Zašto zatvaramo oči kada plačemo? Kada sanjamo? Kada se molimo? Kada se ljubimo? Zato što znamo da najlepše stvari ne možemo videti nego ih osećamo srcem ♥ !
Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje
I smrt će jednog dana doći po svoje i Bog će biti svedok za nas dvoje. A tada kad otvore srce moje, u njemu će pisati "za tebe je kucalo maleno moje!"
Sreli smo se da se upoznamo.
Upoznali da se zaljubimo.
Zaljubili da se rastanemo.
A rastali da se zaboravimo.
Ljubav je kada ti srce stane svaki put kada ga neko spomene...
Kada je jedina stvar koja može da ti ulepša dan, samo jedna njegova poruka...
Kada se pri svakom poljupcu u obraz naježiš...
A svaki put kada ga vidiš, makar i iz daleka, srce lupa tako jako, kao da će da iskoči...
Ljubav je kada ga i dalje voliš, iako je daleko...