Poruka broj #1198

Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje

Pogledaj i ove poruke

Mogli smo mi jedno bez drugog..Dan,dva,mjesec,mogli smo čak i duže,jer teški su to karakteri...Ista narav,isti ponos...Svetili smo se jedno drugom,mrzili se..Mogli smo da opstanemo jedno bez drugog,mogli smo pronaći neke nove ljubavi,ali oboje smo znali da samo zajedno možemo sklopiti cjelinu..Samo zajedno možemo pronaći sebe..Uprkos svemu,samo kad smo skupa,čuje se onaj iskreni smijeh,dugi uzdah i duboko "Volim te."
Jebi ga prijatelju, volim je. Svakim danom sve više. Svakim danom je sve lepša, ima sve lepši osmeh, pogled. Volim kad obuče moj duks, ili kad se ljuti, samo da bih je poljubio, zagrlio, mazio. Volim je druže, više od svog života. Jebi ga,
zavolela me takvog kakav jesam, nije tražila da se promenim, a promenila me. Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja. <3
Zašto zatvaramo oči kada plačemo? Kada sanjamo? Kada se molimo? Kada se ljubimo? Zato što znamo da najlepše stvari ne možemo videti nego ih osećamo srcem ♥ !
ON: Volim te!
Ona: Zasto? Ona iza je mnogo lepsa od mene!
(ON se okrene): Pa iza nema nikoga!
ONA: Da me volis, ne bi se ni okrenuo!!!
Momak: sad će 00:00, zaželi želju
Cura: koja će biti tvoja?
Momak: da uspijemo... tvoja?
Cura: da se ispuni tvoja
Љубићу те слатко да ме дуго памтиш, ако икад одеш да се мени вратиш. Волећу те тако да се срећи чудиш, ако корак одеш за мном ћеш да лудиш!