Poruka broj #16100

u daljini začuh glas:
"poznaješ li me ?"
osvrnuh se i rekoh:
"neprepoznajem te u daljini".
on odgovori:
"ja sam prva i velika ljubav tvoje mladosti".
njegove oči su blistale kao rosno jutro.

Pogledaj i ove poruke

Nikada ne treba juriti za nešto što više nije tvoje. Jer nešto što je već odavno izgubljeno, to je već negde u zagrljaj prihvaćeno. A upornost može ti doneti samo razočaranje I poniženje još veće. Jer nešto odavno izgubljeno nikada se vratiti neće...
Jebi ga prijatelju, volim je. Svakim danom sve više. Svakim danom je sve lepša, ima sve lepši osmeh, pogled. Volim kad obuče moj duks, ili kad se ljuti, samo da bih je poljubio, zagrlio, mazio. Volim je druže, više od svog života. Jebi ga,
zavolela me takvog kakav jesam, nije tražila da se promenim, a promenila me. Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja. <3
Ја не тражим да ме неко воли - ја само тражим да ме неко схвати. А када ме тај неко схвати, он ће ме и заволети. Схваташ?
Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje
Nisam bezgrešna, ni nepogrešiva.. Ne znam da mrzim, ali znam da vratim... Ne volim laž,ali kada je potrebno, znam da slažem... Iskrena samo za one koji zaslužuju... Naivna za one, koji misle da mogu lako sa mnom... Glupa, kada mi nešto ne odgovara... Pametna dovoljno, da te spustim na zemlju i još dva metra ispod nje...... U suštini, posebna a u isto vreme jednostavna....! ;)