Poruka broj #17792

Pogledaj i ove poruke

Кад на телефону мом видим твој број и кад ми кажеш ХАЛО - срце би ми стало! Али мало по мало, хало по хало, ја те заволех, СУНЦЕ моје мало!
Jebi ga prijatelju, volim je. Svakim danom sve više. Svakim danom je sve lepša, ima sve lepši osmeh, pogled. Volim kad obuče moj duks, ili kad se ljuti, samo da bih je poljubio, zagrlio, mazio. Volim je druže, više od svog života. Jebi ga,
zavolela me takvog kakav jesam, nije tražila da se promenim, a promenila me. Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja. <3
Ja uvek imam nesto ali nikad nemam sve
uvek stignem kasno gde je trebalo biti pre,
ne dozvoli da daljina i
ljudi zli ucine da me zaboravis ti.

Највећа срећа у животу је кад у очима вољене особе угледаш себе!
Od sada gledacu te nekim drugim ocima,u mislima bices mi prasina davnog secanja,u srcu uspomena slatka ali uvela,a u zivotu osoba koja sa mnom nije umela....
U jednom trenu,jedne noci zaljubih se u te tvoje plave oci,a u tami snenoj kao san u srcu mom stvori se dan.Tad pozeleh da te vecno ljubim,i nikad,nikad ne izgubim!
Nikada nista u zivotu nisam zelio tako kao tebe sad eh da je ovo sad vratiti pa da bude nekad.
Neka prokleta bude svaka nova ljubav tvoja i nek te vecno prati ta nevina krv moja...Kao sto mene pece,neka tebe smrvi jer na sebi nosis trag nevine moje krvi..