Poruka broj #18558

Pogledaj i ove poruke

Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
Jebi ga prijatelju, volim je. Svakim danom sve više. Svakim danom je sve lepša, ima sve lepši osmeh, pogled. Volim kad obuče moj duks, ili kad se ljuti, samo da bih je poljubio, zagrlio, mazio. Volim je druže, više od svog života. Jebi ga,
zavolela me takvog kakav jesam, nije tražila da se promenim, a promenila me. Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja. <3
Jedino ti znas sta mi treba, tvoj topli osmijeh i ljubav do neba. Jedino ti mozes to da mi das, zato te i volim, samo da znas.
Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje