Poruka broj #20716

Pogledaj i ove poruke

Ljubav je nesto sveto i ti to znas, nesto sto te tjera da se potpuno predas, da srce otvoris i priznas sve, da imas hrabrosti da kazes 'Volim te!'
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
mozda se jednom zapitas zasto zadrhtim kada te vidim,zasto bezim od tvog pogleda,odgovor je jedan a istina boli, mozda neces razumeti strah me da te volim.
oprosti sto ti smetam sto ti snove rusim, sto kroz tvoje snove setam, sto opet te gusim, sto ludo te volim i nudim ti sebe, oprosti al ne mogu da zivim bez tebe <333
Upravo tražim izlaz iz prošlosti koje me boli, proklinjem srce što uzalud voli, u duši plačem kriveci sebe, ali ipak mislim na TEBE!!!
Ljubav je kada ti srce stane svaki put kada ga neko spomene...
Kada je jedina stvar koja može da ti ulepša dan, samo jedna njegova poruka...
Kada se pri svakom poljupcu u obraz naježiš...
A svaki put kada ga vidiš, makar i iz daleka, srce lupa tako jako, kao da će da iskoči...
Ljubav je kada ga i dalje voliš, iako je daleko...
Da spustim glavu kada te vidim na ulici? Zasto? Zar mozda trebam da se stidim? Cega? Ljubavi prema tebi? Ne, ljubav je lepa... Ja se stidim sto sam dozvolila da od mene napravis budalu... Nama nije nedostajala samo ljubav, vec postovanje, koje od tebe nikada nisam dobila... Ali, moja glava je visoko uzdignuta.... Zato sto sam ja iz te veze izasla kao covek, a ti kao djubre!!!