Poruka broj #21876

Нешто теби желео бих рећи,па шта буде,буде,препушстен сам срећи.
1+2=3;три то је тројка Валерија хоћеш ли ми бити девојка?

Pogledaj i ove poruke

I smrt će jednog dana doći po svoje i Bog će biti svedok za nas dvoje. A tada kad otvore srce moje, u njemu će pisati "za tebe je kucalo maleno moje!"
Sreli smo se da se upoznamo.
Upoznali da se zaljubimo.
Zaljubili da se rastanemo.
A rastali da se zaboravimo.
Ovo pisem tebi za secanje trajno
da mislis na mene moja slatka tajno,
i ne zaboravi da te voli neko
cijem si srcu blizu,a usnama tako daleko....
Ти си моје злато ти си моје сребро, ако те видим са другим сломићу ти ребро.
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
Mogli smo mi jedno bez drugog..Dan,dva,mjesec,mogli smo čak i duže,jer teški su to karakteri...Ista narav,isti ponos...Svetili smo se jedno drugom,mrzili se..Mogli smo da opstanemo jedno bez drugog,mogli smo pronaći neke nove ljubavi,ali oboje smo znali da samo zajedno možemo sklopiti cjelinu..Samo zajedno možemo pronaći sebe..Uprkos svemu,samo kad smo skupa,čuje se onaj iskreni smijeh,dugi uzdah i duboko "Volim te."