Poruka broj #2236

Pogledaj i ove poruke

Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje
Jebi ga prijatelju, volim je. Svakim danom sve više. Svakim danom je sve lepša, ima sve lepši osmeh, pogled. Volim kad obuče moj duks, ili kad se ljuti, samo da bih je poljubio, zagrlio, mazio. Volim je druže, više od svog života. Jebi ga,
zavolela me takvog kakav jesam, nije tražila da se promenim, a promenila me. Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja. <3
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
• Do skoro nisam ni bila svesna šta je to ljubav... Onda odjednom u mom životu pojavio se neko poseban, neko s kim mogu da pričam uvek o svemu, isto tako i samo jednim pogledom razmenim gomilu reči, ali opet lapo mi je i kada ćutimo i samo se gledamo... Neko u čijem se zagrljaju osećam kao da lebdim... I tada sam shvatila kako je.. Zaspim i probudim se misleći o tebi, učim i svaka reč počinje na slobo S, pogledam se u ogledalo i vidim... tvoj osmeh... VOLIM TE SALE....Nella