kartu,samo jedan pravac, krećem na put i da te
nikada vise ne vidim,ne vraćam se...
Daljina ne čini čuda,vec sam osetio da daleko od
očiju nije daleko i od srca i da ćeš zauvek ostati
jedna,velika,iskrena,prava ljubav.Ona čiji se kraj ne vidi. Jedna tajna,jedan uzdah i drhtaj tela,jedan
dalek,lutajući pogled i suza, jedna ze
lja,neostvarena. Gledam kišu dok pada,dok sam
pijem kafu, vraćam uspomene na prošle
dane,uspomene koje su ostavile trag,urezale se
duboko u mozak,u srce. Negde u daljini vidim tvoje lice i na trenutak učini mi se da dolaziš ali trenutak
je prošao. U meni je još avgust,petak. Ne
zaboravljam tu jezivo kratku noć,prvu koju smo
proveli zajedno posle toliko vremena, sate
ispunjavali smehom,nizali uspomene iz
prošlosti,obećavali dolazeće dane,godine. Voleo bih više njih,s' tobom ili kratku bez tebe. Da mi
proleti,da je ne osetim. Ove duge ostavljaju tragove
na licu i tesko da ih jos uvek mogu skrivati,teško
da mogu dati odgovore na pitanja,pravdati noći
bez sna,lazem.
Kako da zaboravim sve sto smo imali? Kako da zaboravim sve sto smo osećali?
I da učinim sve da ovaj bol nestane?