Poruka broj #3635

Pogledaj i ove poruke

Mogli smo mi jedno bez drugog..Dan,dva,mjesec,mogli smo čak i duže,jer teški su to karakteri...Ista narav,isti ponos...Svetili smo se jedno drugom,mrzili se..Mogli smo da opstanemo jedno bez drugog,mogli smo pronaći neke nove ljubavi,ali oboje smo znali da samo zajedno možemo sklopiti cjelinu..Samo zajedno možemo pronaći sebe..Uprkos svemu,samo kad smo skupa,čuje se onaj iskreni smijeh,dugi uzdah i duboko "Volim te."
Zelim da volis moje poruke.
Zato, nasmesi se...
E, tako...
Volim tvoj osmeh i ako te neko pita: "Kome se smejes", ti reci "JEDNOJ MALOJ BUDALI KOJOJ PUUUUNO NEDOSTAJEM"!
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
Možda sam hiljadu puta rekla.. Ali meni nije dovoljno, sve dok sam živa i dok postojim tebi ću uvek reći koliko te volim. Moje srce, moja duša cela moja mladost samo tebi pripada ❤️
Ponekad pozelim zivot bez kraja,pun tvojih poljubaca i zagrljaja,i zato ponekad tiho Boga molim,da zivim vecno da mogu vecno da te volim. . .