Poruka broj #4745

Ruke mi kazu:Ostavi ga...
Suze mi kazu:Zaboravi ga...
Dusa mi kaze:Preboli ga...
...Ali srce mi kaze:VOLI GA!

Pogledaj i ove poruke

Mogli smo mi jedno bez drugog..Dan,dva,mjesec,mogli smo čak i duže,jer teški su to karakteri...Ista narav,isti ponos...Svetili smo se jedno drugom,mrzili se..Mogli smo da opstanemo jedno bez drugog,mogli smo pronaći neke nove ljubavi,ali oboje smo znali da samo zajedno možemo sklopiti cjelinu..Samo zajedno možemo pronaći sebe..Uprkos svemu,samo kad smo skupa,čuje se onaj iskreni smijeh,dugi uzdah i duboko "Volim te."
Ljubav je nesto sveto i ti to znas, nesto sto te tjera da se potpuno predas, da srce otvoris i priznas sve, da imas hrabrosti da kazes 'Volim te!'
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)