Poruka broj #6018

Uzalud je...falis.
Dane prezivim nekako,zatrpam se obavezama i glupostima da ne mislim,ali me noci slome!
Kadsespusti mrak,kada tisina svoju notu zasvira...to je poznati recept za budjenje mojih nemira...

Pogledaj i ove poruke

Cao, mislim da se znamo. U stvari sigurna sam u to. Sretali smo se vise puta. Secas li se neceg? Secas li se onog 'volim te' pred spavanje, svako vece. Onih malih svadja? Onako kada si me zagrlio kao neko malo dete. Kada bi se nasmejala, uvek kada cujem za tebe. Secas li se kada si se naljutio na mene, jer nisam htela da ti kazem ko me je dirao? Ja se secam svega. Secas li se mene uopste, a nas?

Proslo je nedelju dana, ja imam osecaj kao da su ovih nedelju dana trajali vecno. I taman kada prestanem da placem, ponovo me podseti nesto na tebe i rasplacem se. Ponovo. I tako u krug. A boli me ovo, nemas pojma koliko. Sve bi na svetu dala ili da te jos jednom zagrlim, ili da te zaboravim. Zasto imam osecaj da je ovo bio samo san?

Mnogo puta krenem da ti pustim poruku, a onda sve izbrisem, jer mislim da ti nije stalo. Mozda sam i u pravu. Jaaao a mnogo mi nedostajes. Ne mogu recima da ti opisem. Nedostaje mi onaj tvoj smeh dok setas onako ponosan ka meni. A secas li se da si mi proslu nedelju rekao da me volis najvise na svetu, a odmah sutradan rekao kako ti ne znacim. Kako je moguce da se stvari promene preko noci? Secam se kada si pred tvojim drugovima rekao 'upoznajte moju curu, ona je ta', kada smo se zezali sa njima, a ti me branio.

Boli me sama pomisao na to da vise nisi moj. A obecao si da ces da ostanes. Obecao si mi. I toga se secam. Ali, otisao si. Kao svaki do sada. Samo, za tebe sam se najvise vezala.


Voli te tvoj srcko <3

<3 08.09.2012. <3
SKOLSKI RECNIK

RODITELJSKI~ bal vampira,
UCIONICA~ kuca strave,
ZADNJA KlUPA~ slatki zivot,
POCETAK NASTAVE~ "Dobar dan tugo", PROZIVKA~ tesko je biti sam,
SKOLSKI CAS~ odavde do vecnosti,
PRVA KLUPA~ uhh boze ubi me,
TABLA~ zelena smrt,
PISMENI~ "Ne okreci se, sine..."
SUBOTA I NEDELJA~ dva dana zivota..konacno slobodni.
IZLAZAK NA TABLU~ "Od pakla pa nazad",
PETICA~ daleko je sunce,
DVOJKA~ veseli se srce moje :D ehhh
Sedeo sam u razredu i posmatrao devojku pored sebe. Bila je moja najbolja prijateljica. Gledao sam njenu dugu kosu i zamišljen izraz na licu. Želeo sam da bude moja, ali ona me nikada nije gledala na taj način i toga sam bio svestan. Posle predavanja zamolila me da joj dam beleške jer nije bila na predavanju. Dao sam joj ih. Rekla je "hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, hteo sam joj reći da ne želim da budemo samo prijatelji, ali bilo me je previše strah, ni sam ne znam zbog čega.

Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon. Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas govoreći mi da joj je dečko slomio srce. Pitala me je da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama. I naravno, odmah sam došao. Sedeli smo na kauču, jeli čips i gledali romantične filmove. Gledao sam njeno tužno lice, ali uprkos žalosti bila je prelepa. I želeo sam je samo za sebe. Kasnije je rekla da je umorna i da želi reći, pogledala me u oči, rekla "hvala|" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali opet me je obuzeo strah, ne znam zbog čega.

Sledeće godine smo imali ples. Veče pre je došla kod mene i rekla da joj se partner razboleo. Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji. Kada se čarobno veče završilo, stajali smo na njenom pragu. Gledao sam je kada se nasmehnula i pogledala me njenim prelepim očima. Rekla je "hvala, bilo je prelepo" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.

Prolazili su dani, meseci, i tu je bio dan kada smo diplomirali. Gledao sam kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu. Bila je prelepa. Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene, zaplakala a ja sam je zagrlio. Onda je sela pored mene i rekla: "Ti si moj najbolji prijatelj, hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj, da želim nešto više, ali nešto mi nije dalo.

Sedim u crkvi, moja drugarica se udaje. Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada. Gledam kako govori "da" i pri srcu mi postalo teško. Želeo sam da bude moja, ali ona voli drugog i toga sam bio svestan. Znao sam da me nikada neće gledati kao njega. Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život prišla mi je, zagrlila me i rekla "hvala što si došao"... Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe, ali neki duh u meni mi nije dao.

Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica. Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentica, pročitali su i ove reči: "Gledam ga i želim ga za sebe. Ali on me nikada neće gledao kao ja njega i toga sam svesna. Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji, ali ne smem, bojim se da ga ne izgubim. Toliko bih volela kada bi došao do mene i rekao mi da me voli"...

"Kako bih voleo da sam to i uradio", pomislio sam i zaplakao...
Znas prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim bas voleo. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio, ali uvek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto...bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bezao od nje. U jednom trenutku pokazao bi joj da mi je stalo, a u sledecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bi se vratio, ona je bila tu. A sada...
- A sta sada? Preboleo si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sad ne odes i kazes sve?
- Eh, vidis. Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog. Znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti.
- Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.
- Ko?
- Pa ona, druze...ona!