Poruka broj #6575

Pogledaj i ove poruke

Volela bih da trcim,u beskraj.Da se ne okrecem,dugo..dugo.Kad se okrenem,da se niceg ne secam,da zaboravim sve.Da krenem iznova,da me vodi ona misao koja se desi onda kada sve prodje,kada znam gde sam pogresila i kako je trebalo biti,da glasno govorim i isto tako cutim kad treba.Jer do sada,pravih sam se reci uvek kasno setila,odgovor znala kad ostanem sama.Treba mi snage da dignem glavu,krenem dalje,da hodam onako kako sam oduvek zelela a nisam.Treba mi,SAMO SVA MOJA SNAGA,JACINA MOG BICA..A ja to ne mogu.
Cao, mislim da se znamo. U stvari sigurna sam u to. Sretali smo se vise puta. Secas li se neceg? Secas li se onog 'volim te' pred spavanje, svako vece. Onih malih svadja? Onako kada si me zagrlio kao neko malo dete. Kada bi se nasmejala, uvek kada cujem za tebe. Secas li se kada si se naljutio na mene, jer nisam htela da ti kazem ko me je dirao? Ja se secam svega. Secas li se mene uopste, a nas?

Proslo je nedelju dana, ja imam osecaj kao da su ovih nedelju dana trajali vecno. I taman kada prestanem da placem, ponovo me podseti nesto na tebe i rasplacem se. Ponovo. I tako u krug. A boli me ovo, nemas pojma koliko. Sve bi na svetu dala ili da te jos jednom zagrlim, ili da te zaboravim. Zasto imam osecaj da je ovo bio samo san?

Mnogo puta krenem da ti pustim poruku, a onda sve izbrisem, jer mislim da ti nije stalo. Mozda sam i u pravu. Jaaao a mnogo mi nedostajes. Ne mogu recima da ti opisem. Nedostaje mi onaj tvoj smeh dok setas onako ponosan ka meni. A secas li se da si mi proslu nedelju rekao da me volis najvise na svetu, a odmah sutradan rekao kako ti ne znacim. Kako je moguce da se stvari promene preko noci? Secam se kada si pred tvojim drugovima rekao 'upoznajte moju curu, ona je ta', kada smo se zezali sa njima, a ti me branio.

Boli me sama pomisao na to da vise nisi moj. A obecao si da ces da ostanes. Obecao si mi. I toga se secam. Ali, otisao si. Kao svaki do sada. Samo, za tebe sam se najvise vezala.


Voli te tvoj srcko <3

<3 08.09.2012. <3
Zivim u mestu gde se prerano odraste, gde je taktika uspeha samo da si BEZOBRAZAN,DVOLICAN i ISKVAREN... A PRIJATELJI??? Koji PRIJATELJI??? Ako cemo iskreno to su samo ljudi koji bi te prvi izdali.....
SJEĆATE LI SE ?
Kad smo kao djeca
- Zvonili komšijama na vrata i bježali
- Sa WC-a vikali: "Maamaaa! Gotov saam!"
- Gutali Tic-Tac i pravili se da su tablete
- Lupali brojeve i zajebavali ljude
- Kad nam je doživljaj bio upaljač
- Mrzili kad dobijemo odjeću umjesto igračaka
- Pili sok od jabuke i pravili se da je vino
- Gledali Teletabise
- Bojali se babaroge
- Žmirili dok je na TV-u bila ljubavna scena
- Kreveljili autu iza sebe
- Otimali za banane s naljepnicom
- Pili vodu iz kutijice za Tic-Tac
- Pušili štapiće
- Stajali točno na kocke dok smo hodali gradom.
- Hvatali pahuljice ustima.
- Govorili JORGUT umjesto JOGURT.
- Ronili po kadi.
- Kad su nam kazne bile da spavamo.
- Pokušavali piti ko pas.
- Gurali u prvi red u školi.
- Pravili da smo mrtvi u krevetu kad neko naiđe..

E TO JE BILO DJETINJSTVO.
Woli onog sto woli tebe al pazi da te ne zajebe ako kaze umrecu zbog tebe ti mu reci umri ko te jebe
Pogledaj skolu andjele i skini kontakt sociva,videces vrata slupana i 30 jadnika u klupama.Pogledaj,zbornicu andjele,sve sami prosjaci i klosari,svima su isti ciljevi da nas obore na popravni.Pogledaj,dnevnike andjele,nijednu dvojku neces videti,pa budi andjeo osvete i ubij bandu iz prosvete!
Sta je iza suza, sta je iza poslednjeg zbogom,
sta je iza snova, sto sam nekada delio s' tobom
sta je iza reci, kada mrtvo postane slovo
poneka stara laz i nista novo
uvek me mozes izdati ponovo..

Ja mislicu na tebe, i kad te svi zaborave,
i zvacu tvoje ime i kad bez glasa ostanem
ja mislicu na tebe, tvoje cu stope ljubiti
dodji bilo kada, ti nemas sta izgubiti
uvek me mozes izdati ponovo..

Sta je iza tame, sta je iza gluve tisine,
sta je iza bola kad ti neko pomene ime
sta je iza reci, kada mrtvo postane slovo
samo stara laz i nista novo,
uvek me mozes izdati ponovo..

Ja mislicu na tebe, i kad te svi zaborave
i zvacu tvoje ime, i kad bez glasa ostanem
ja mislicu na tebe tvoje cu stope ljubiti
dodji bilo kada, ti nemas sta izgubiti,
ja mislicu na tebe i kad te svi zaborave
i zvacu tvoje ime i kada bez glasa ostanem

Ja mislicu na tebe, tvoje cu stope ljubiti,
dodji bilo kada ti nemas sta izgubiti
uvek me mozes izdati ponovo..
Znas prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim bas voleo. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio, ali uvek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto...bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bezao od nje. U jednom trenutku pokazao bi joj da mi je stalo, a u sledecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bi se vratio, ona je bila tu. A sada...
- A sta sada? Preboleo si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sad ne odes i kazes sve?
- Eh, vidis. Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog. Znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti.
- Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.
- Ko?
- Pa ona, druze...ona!