Poruka broj #7506

Evo opet osecam kako srce skripi hoce da kaze nesto vazno...ja mu nedam a zasto da prica, kad nema niko da ga cuje, sta da kaze kad ga niko nerazume.Jako je lose kad se molis i kad mislis da tvoje militve niko necuje.Kad nocu skripne tvoj uzdah,kad u tvojoj tihoj tamnoj noci,samo se tvoje smrkanje i tvoje drhtanje cuje.A pitas se i pitas,zasto?,kako?,zbog cega?,i najglavnije kada?. Mnogo pitanja za jednu noc,mnogo suza prolito,ali lose je kad nema niko pored tebe da sapne,nesto barem da ti kaze;hej malena neplaci tvoje suze teraju moje srce u pomrak.Nema nezno da te zagrli pa da ti tako lagano zatvoris oci,obrises suze,i samo da znas da je tu da postoji....Da znas da nikad,ali nikad se nemoses rastaci s njim.Kad nezno miliju pramen tvoje kose, najezi se tvoj vrat,tvoje telo puno zelja i snova!, a kad te poljubi u u celo polako zatvoris oci,pomislis da si tamo samo gde ti moses da udjes.I samo tad mozes razumeti da osim toga ti nista netreba,samo da svu vecnost provedes s mnjim.I svakog jutra,svake noci,svake sekunde se ipak molis,i molis za to sto bi ipak tvoje molitve dragi Bog usliso. I da se osecanja prema njemu nikad ne ugase............:(

Pogledaj i ove poruke