Poruka broj #8135

Pogledaj i ove poruke

Ponekad pozelim zivot bez kraja,pun tvojih poljubaca i zagrljaja,i zato ponekad tiho Boga molim,da zivim vecno da mogu vecno da te volim. . .
Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje
Mogli smo mi jedno bez drugog..Dan,dva,mjesec,mogli smo čak i duže,jer teški su to karakteri...Ista narav,isti ponos...Svetili smo se jedno drugom,mrzili se..Mogli smo da opstanemo jedno bez drugog,mogli smo pronaći neke nove ljubavi,ali oboje smo znali da samo zajedno možemo sklopiti cjelinu..Samo zajedno možemo pronaći sebe..Uprkos svemu,samo kad smo skupa,čuje se onaj iskreni smijeh,dugi uzdah i duboko "Volim te."
Zelim da ljubim vrele usne tvoje,bice to tajna za nas dvoje!Moje su zelje iskrene i kratke,mogu li da ljubm usne tvoje slatke???
Oprosti mojim ocima sto pogledom traze tvoje. Oprosti mojim usnama sto zele osjetiti tvoje. I ovo zadnje sto te molim, oprosti mi sto te volim.