Poruka broj #9254

Pruzacu moje postovanje onima koji to
zasluzuju... Moj osmieh onima koji me
razumeju... Moje prijateljstvo onima koji mi
veruju... Moje srce onima koji me vole... A
moj zivot, onome ko ce uvek da me drzi za
ruku... Najlakse je otici i ostaviti sve

Pogledaj i ove poruke

Sedeo sam u razredu i posmatrao devojku pored sebe. Bila je moja najbolja prijateljica. Gledao sam njenu dugu kosu i zamišljen izraz na licu. Želeo sam da bude moja, ali ona me nikada nije gledala na taj način i toga sam bio svestan. Posle predavanja zamolila me da joj dam beleške jer nije bila na predavanju. Dao sam joj ih. Rekla je "hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, hteo sam joj reći da ne želim da budemo samo prijatelji, ali bilo me je previše strah, ni sam ne znam zbog čega.

Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon. Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas govoreći mi da joj je dečko slomio srce. Pitala me je da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama. I naravno, odmah sam došao. Sedeli smo na kauču, jeli čips i gledali romantične filmove. Gledao sam njeno tužno lice, ali uprkos žalosti bila je prelepa. I želeo sam je samo za sebe. Kasnije je rekla da je umorna i da želi reći, pogledala me u oči, rekla "hvala|" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali opet me je obuzeo strah, ne znam zbog čega.

Sledeće godine smo imali ples. Veče pre je došla kod mene i rekla da joj se partner razboleo. Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji. Kada se čarobno veče završilo, stajali smo na njenom pragu. Gledao sam je kada se nasmehnula i pogledala me njenim prelepim očima. Rekla je "hvala, bilo je prelepo" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.

Prolazili su dani, meseci, i tu je bio dan kada smo diplomirali. Gledao sam kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu. Bila je prelepa. Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene, zaplakala a ja sam je zagrlio. Onda je sela pored mene i rekla: "Ti si moj najbolji prijatelj, hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj, da želim nešto više, ali nešto mi nije dalo.

Sedim u crkvi, moja drugarica se udaje. Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada. Gledam kako govori "da" i pri srcu mi postalo teško. Želeo sam da bude moja, ali ona voli drugog i toga sam bio svestan. Znao sam da me nikada neće gledati kao njega. Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život prišla mi je, zagrlila me i rekla "hvala što si došao"... Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe, ali neki duh u meni mi nije dao.

Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica. Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentica, pročitali su i ove reči: "Gledam ga i želim ga za sebe. Ali on me nikada neće gledao kao ja njega i toga sam svesna. Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji, ali ne smem, bojim se da ga ne izgubim. Toliko bih volela kada bi došao do mene i rekao mi da me voli"...

"Kako bih voleo da sam to i uradio", pomislio sam i zaplakao...
Zivim u mestu gde se prerano odraste, gde je taktika uspeha samo da si BEZOBRAZAN,DVOLICAN i ISKVAREN... A PRIJATELJI??? Koji PRIJATELJI??? Ako cemo iskreno to su samo ljudi koji bi te prvi izdali.....
Volela bih da trcim,u beskraj.Da se ne okrecem,dugo..dugo.Kad se okrenem,da se niceg ne secam,da zaboravim sve.Da krenem iznova,da me vodi ona misao koja se desi onda kada sve prodje,kada znam gde sam pogresila i kako je trebalo biti,da glasno govorim i isto tako cutim kad treba.Jer do sada,pravih sam se reci uvek kasno setila,odgovor znala kad ostanem sama.Treba mi snage da dignem glavu,krenem dalje,da hodam onako kako sam oduvek zelela a nisam.Treba mi,SAMO SVA MOJA SNAGA,JACINA MOG BICA..A ja to ne mogu.
Pre nego što progovoriš – saslušaj!
Pre nego što nešto napišeš – razmisli!
Pre nego što potrošiš – zaradi!
Pre nego što zamoliš – oprosti!
Pre nego što nekoga povrediš – oseti to na svojoj koži!
Pre nego što nekoga zamrziš – pokušaj ga voleti!
Pre nego što odustaneš – pokušaj!
I pre nego što umreš – živi SVOJ život!
SJEĆATE LI SE ?
Kad smo kao djeca
- Zvonili komšijama na vrata i bježali
- Sa WC-a vikali: "Maamaaa! Gotov saam!"
- Gutali Tic-Tac i pravili se da su tablete
- Lupali brojeve i zajebavali ljude
- Kad nam je doživljaj bio upaljač
- Mrzili kad dobijemo odjeću umjesto igračaka
- Pili sok od jabuke i pravili se da je vino
- Gledali Teletabise
- Bojali se babaroge
- Žmirili dok je na TV-u bila ljubavna scena
- Kreveljili autu iza sebe
- Otimali za banane s naljepnicom
- Pili vodu iz kutijice za Tic-Tac
- Pušili štapiće
- Stajali točno na kocke dok smo hodali gradom.
- Hvatali pahuljice ustima.
- Govorili JORGUT umjesto JOGURT.
- Ronili po kadi.
- Kad su nam kazne bile da spavamo.
- Pokušavali piti ko pas.
- Gurali u prvi red u školi.
- Pravili da smo mrtvi u krevetu kad neko naiđe..

E TO JE BILO DJETINJSTVO.
SKOLSKI RECNIK

RODITELJSKI~ bal vampira,
UCIONICA~ kuca strave,
ZADNJA KlUPA~ slatki zivot,
POCETAK NASTAVE~ "Dobar dan tugo", PROZIVKA~ tesko je biti sam,
SKOLSKI CAS~ odavde do vecnosti,
PRVA KLUPA~ uhh boze ubi me,
TABLA~ zelena smrt,
PISMENI~ "Ne okreci se, sine..."
SUBOTA I NEDELJA~ dva dana zivota..konacno slobodni.
IZLAZAK NA TABLU~ "Od pakla pa nazad",
PETICA~ daleko je sunce,
DVOJKA~ veseli se srce moje :D ehhh
Muskarci su snaga,muskarci su moc,muskarci su samo za jednu noc,za jednu noc i nista vise.......Mi smo GADURE al nas je vise!!!