Poruka broj #9386

Gledam kroz prozor oluja se sprema,tebe kraj mene vec dugo nema negdje u daljini cujem tvoj glas "Jedino moje zivi za nas" ...

Pogledaj i ove poruke

Da spustim glavu kada te vidim na ulici? Zasto? Zar mozda trebam da se stidim? Cega? Ljubavi prema tebi? Ne, ljubav je lepa... Ja se stidim sto sam dozvolila da od mene napravis budalu... Nama nije nedostajala samo ljubav, vec postovanje, koje od tebe nikada nisam dobila... Ali, moja glava je visoko uzdignuta.... Zato sto sam ja iz te veze izasla kao covek, a ti kao djubre!!!
Nikada ne treba juriti za nešto što više nije tvoje. Jer nešto što je već odavno izgubljeno, to je već negde u zagrljaj prihvaćeno. A upornost može ti doneti samo razočaranje I poniženje još veće. Jer nešto odavno izgubljeno nikada se vratiti neće...
Највећа срећа у животу је кад у очима вољене особе угледаш себе!
Sanjam da ti cujem glas, a sve je nocas protiv nas, sanjam pesak, valove, na prste stanem ljubim te, sanjam gledas mi u dlan i kazes ovde pripadam, kroz smeh te ljubim nocima, sa zvezdama u ocima, al probude me koraci i razdvoje nas ljudi zli, o zabranjena moja ljubavi.Al volim te, u inat ljudima, jer trebam te ko zrak u grudima i ne dam te, zauvek bicu tu, za tebe znaj, u dobru i u zlu.
Ljubav je kada ti srce stane svaki put kada ga neko spomene...
Kada je jedina stvar koja može da ti ulepša dan, samo jedna njegova poruka...
Kada se pri svakom poljupcu u obraz naježiš...
A svaki put kada ga vidiš, makar i iz daleka, srce lupa tako jako, kao da će da iskoči...
Ljubav je kada ga i dalje voliš, iako je daleko...
Kada čovek upozna divnu osobu kao što si ti, možda ne može iz nekog razloga provesti sa njom život, ali zato ne postoji razlog zbog koga bi je zaboravio dok je živ!