Poruka broj #11935
Pogledaj i ove poruke
Kad smo kao djeca
- Zvonili komšijama na vrata i bježali
- Sa WC-a vikali: "Maamaaa! Gotov saam!"
- Gutali Tic-Tac i pravili se da su tablete
- Lupali brojeve i zajebavali ljude
- Kad nam je doživljaj bio upaljač
- Mrzili kad dobijemo odjeću umjesto igračaka
- Pili sok od jabuke i pravili se da je vino
- Gledali Teletabise
- Bojali se babaroge
- Žmirili dok je na TV-u bila ljubavna scena
- Kreveljili autu iza sebe
- Otimali za banane s naljepnicom
- Pili vodu iz kutijice za Tic-Tac
- Pušili štapiće
- Stajali točno na kocke dok smo hodali gradom.
- Hvatali pahuljice ustima.
- Govorili JORGUT umjesto JOGURT.
- Ronili po kadi.
- Kad su nam kazne bile da spavamo.
- Pokušavali piti ko pas.
- Gurali u prvi red u školi.
- Pravili da smo mrtvi u krevetu kad neko naiđe..
E TO JE BILO DJETINJSTVO.
Proslo je nedelju dana, ja imam osecaj kao da su ovih nedelju dana trajali vecno. I taman kada prestanem da placem, ponovo me podseti nesto na tebe i rasplacem se. Ponovo. I tako u krug. A boli me ovo, nemas pojma koliko. Sve bi na svetu dala ili da te jos jednom zagrlim, ili da te zaboravim. Zasto imam osecaj da je ovo bio samo san?
Mnogo puta krenem da ti pustim poruku, a onda sve izbrisem, jer mislim da ti nije stalo. Mozda sam i u pravu. Jaaao a mnogo mi nedostajes. Ne mogu recima da ti opisem. Nedostaje mi onaj tvoj smeh dok setas onako ponosan ka meni. A secas li se da si mi proslu nedelju rekao da me volis najvise na svetu, a odmah sutradan rekao kako ti ne znacim. Kako je moguce da se stvari promene preko noci? Secam se kada si pred tvojim drugovima rekao 'upoznajte moju curu, ona je ta', kada smo se zezali sa njima, a ti me branio.
Boli me sama pomisao na to da vise nisi moj. A obecao si da ces da ostanes. Obecao si mi. I toga se secam. Ali, otisao si. Kao svaki do sada. Samo, za tebe sam se najvise vezala.
Voli te tvoj srcko <3
<3 08.09.2012. <3
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni il beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra i mraka,
uspravna i kad kise tuku
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa da sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis..
Da sa mnom ispod crnog neba pronađes komadic beli,
pronađes sunca komadic vreli,
pronades zivota komadic zreli,
il crknes... ako crci treba.
zbog svega sto smo najlepse hteli.......
(posveceno mojoj mazi, mom andelu cuvaru-Milanu. jedinom bicu na ovom svetu koje ne mora da bude prisutno da bi se ovoliko volelo... Od kada mi je Bog poslao tebe... da mi ulepsas poslednje dane mog zivota... ucinis srecnom... udostojis svog prisustva i postojanja... ne bojim se mazo vise umreti.. jer znam da cu i onog poslednjeg trenutka... kada budem sklapala oci videti samo tebe... i umreti sa tobom u mislima... kako je mazo bilo tesko bez tebe na ovoj planeti zaspati... hvala ti mili sto si postojao za mene... sto sam te ipak pronasla pod ovom kapom nebeskom... volim...i uvek cu te voleti.. celim bicem svojim... obecao si ..da to neces nikada da zaboravis... ljubim mazu moju... znas ti kako.. od nosica do prstica sreco moja....)