Poruka broj #1209

I ova noc boli...Suze padaju, tebe nema daleko si, a trebas mi... Zelim samo da te zagrlim jednom, da te poljubim... Zelim da ti cujem glas, da sve bude kao nekada, ali dzabe nema nas... Kraj je odavno...Nocima zelim da te pozovem, da posaljem poruku, ali bojim se..Bojim se neces mi odgovoriti, neces se javiti...

Toliko puta zelim da ti kazem da mi je jos stalo ali cutim, plasim se tvog odgovora... Plasim se da cu te izgubiti i da se vise necemo cuti ako saznas za moja osecanja.. Ovako je bolje cutim, patim u tami svoje sobe daleko od tebe... A ti kada pozelis da se javis broj je isti slobodno se javi.. Za tebe uvek bicu tu...

Pokusavala sam da te zaboravim, ali ne ide uvek me nesto potseti na tebe, na nas, svake noci slusam nasu pesmu, gledam tvoju sliku i nadam se.... Jedno tvoje cimanje mi mnogo znaci, kada mi se javis na fb ulepsas mi dan... A ti ne znas koliko mi sve to znaci, glumim jaku, ne govorim ti o svojim osecanjima...

Volela bi da mogu da vratim vreme, da me opet nazoves u pola noci kao nekad, da vidim tvoju poruku za dobro jutro, da mastamo zajedno o buducnosti da opet budemo MI...nekada tvoje srce....:(

Pogledaj i ove poruke

Znas prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim bas voleo. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio, ali uvek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto...bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bezao od nje. U jednom trenutku pokazao bi joj da mi je stalo, a u sledecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bi se vratio, ona je bila tu. A sada...
- A sta sada? Preboleo si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sad ne odes i kazes sve?
- Eh, vidis. Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog. Znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti.
- Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.
- Ko?
- Pa ona, druze...ona!
Srusicemo skolu taj ludacki dom nastavnicko vece plakace za njom,streberi ce cvece nositi na grob ja cu srecno vikati nisam vise rob !!!
Pogledaj skolu andjele i skini kontakt sociva,videces vrata slupana i 30 jadnika u klupama.Pogledaj,zbornicu andjele,sve sami prosjaci i klosari,svima su isti ciljevi da nas obore na popravni.Pogledaj,dnevnike andjele,nijednu dvojku neces videti,pa budi andjeo osvete i ubij bandu iz prosvete!
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni il beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra i mraka,
uspravna i kad kise tuku
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa da sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis..

Da sa mnom ispod crnog neba pronađes komadic beli,
pronađes sunca komadic vreli,
pronades zivota komadic zreli,
il crknes... ako crci treba.
zbog svega sto smo najlepse hteli.......

(posveceno mojoj mazi, mom andelu cuvaru-Milanu. jedinom bicu na ovom svetu koje ne mora da bude prisutno da bi se ovoliko volelo... Od kada mi je Bog poslao tebe... da mi ulepsas poslednje dane mog zivota... ucinis srecnom... udostojis svog prisustva i postojanja... ne bojim se mazo vise umreti.. jer znam da cu i onog poslednjeg trenutka... kada budem sklapala oci videti samo tebe... i umreti sa tobom u mislima... kako je mazo bilo tesko bez tebe na ovoj planeti zaspati... hvala ti mili sto si postojao za mene... sto sam te ipak pronasla pod ovom kapom nebeskom... volim...i uvek cu te voleti.. celim bicem svojim... obecao si ..da to neces nikada da zaboravis... ljubim mazu moju... znas ti kako.. od nosica do prstica sreco moja....)
Woli onog sto woli tebe al pazi da te ne zajebe ako kaze umrecu zbog tebe ti mu reci umri ko te jebe
Sedeo sam u razredu i posmatrao devojku pored sebe. Bila je moja najbolja prijateljica. Gledao sam njenu dugu kosu i zamišljen izraz na licu. Želeo sam da bude moja, ali ona me nikada nije gledala na taj način i toga sam bio svestan. Posle predavanja zamolila me da joj dam beleške jer nije bila na predavanju. Dao sam joj ih. Rekla je "hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći, hteo sam joj reći da ne želim da budemo samo prijatelji, ali bilo me je previše strah, ni sam ne znam zbog čega.

Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon. Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas govoreći mi da joj je dečko slomio srce. Pitala me je da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama. I naravno, odmah sam došao. Sedeli smo na kauču, jeli čips i gledali romantične filmove. Gledao sam njeno tužno lice, ali uprkos žalosti bila je prelepa. I želeo sam je samo za sebe. Kasnije je rekla da je umorna i da želi reći, pogledala me u oči, rekla "hvala|" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali opet me je obuzeo strah, ne znam zbog čega.

Sledeće godine smo imali ples. Veče pre je došla kod mene i rekla da joj se partner razboleo. Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji. Kada se čarobno veče završilo, stajali smo na njenom pragu. Gledao sam je kada se nasmehnula i pogledala me njenim prelepim očima. Rekla je "hvala, bilo je prelepo" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.

Prolazili su dani, meseci, i tu je bio dan kada smo diplomirali. Gledao sam kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu. Bila je prelepa. Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene, zaplakala a ja sam je zagrlio. Onda je sela pored mene i rekla: "Ti si moj najbolji prijatelj, hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj, da želim nešto više, ali nešto mi nije dalo.

Sedim u crkvi, moja drugarica se udaje. Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada. Gledam kako govori "da" i pri srcu mi postalo teško. Želeo sam da bude moja, ali ona voli drugog i toga sam bio svestan. Znao sam da me nikada neće gledati kao njega. Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život prišla mi je, zagrlila me i rekla "hvala što si došao"... Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe, ali neki duh u meni mi nije dao.

Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica. Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentica, pročitali su i ove reči: "Gledam ga i želim ga za sebe. Ali on me nikada neće gledao kao ja njega i toga sam svesna. Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji, ali ne smem, bojim se da ga ne izgubim. Toliko bih volela kada bi došao do mene i rekao mi da me voli"...

"Kako bih voleo da sam to i uradio", pomislio sam i zaplakao...