Poruka broj #14826

Pogledaj i ove poruke

Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
Zašto zatvaramo oči kada plačemo? Kada sanjamo? Kada se molimo? Kada se ljubimo? Zato što znamo da najlepše stvari ne možemo videti nego ih osećamo srcem ♥ !
I smrt će jednog dana doći po svoje i Bog će biti svedok za nas dvoje. A tada kad otvore srce moje, u njemu će pisati "za tebe je kucalo maleno moje!"
Ти си моје злато ти си моје сребро, ако те видим са другим сломићу ти ребро.
Sreli smo se da se upoznamo.
Upoznali da se zaljubimo.
Zaljubili da se rastanemo.
A rastali da se zaboravimo.
Zelim da jutra docekujemo u dvoje, da nam se usne poljupcem spoje, da delimo i dobro i zlo, jer znam da ti zelis isto to... Da delimo tugu i radost, da zajedno docekamo starost. Zelim te za vremena dobra i zla, da budemo jedno drugom ljubav najveca, da budem tvoj andjeo, a ti moja sreca. Zelim da nas zivot iz snova stvorimo, pa da nam svi zavide koliko se volimo...