Poruka broj #2154

zbog tebe umrecu i ti ces to znati,kad shvatis da te volim ti ces zaplakati,kad te svi ostave na grob ces mi doci,pozeleces da ustanem ali ja to necu moci.

Pogledaj i ove poruke

jednom wolis,jednom umires ali dusa sto put' zaboli,ziv se covek pre il kasnije na sve navikne...
Zelim da volis moje poruke.
Zato, nasmesi se...
E, tako...
Volim tvoj osmeh i ako te neko pita: "Kome se smejes", ti reci "JEDNOJ MALOJ BUDALI KOJOJ PUUUUNO NEDOSTAJEM"!
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
zvezde su se rasule po nebu i tiho se krecu,svaka cuva svoju tajnu i neciju srecu,vidis onu zvezdu tacno iznad sebe ona je moja i cuva samo tebe...
-Kaze decko devojci: "Mogu te naterati da kazes VOLIM TE" :)
ONA: Nema sanse!
ON: Hocemo se kladiti? (:
ONA: Ajde! :P
ON: Ok! Za pocetak....reci plava?
ONA: Plava!
ON: Reci ljubav?
ONA: Ljubav!
ON: Koliko je 1+1?
ONA: 2!
ON: Koliko imas godina?
ONA:18!
ON: Hahahahhaha...rekao sam ti da te mogu naterati da kazes 18! xDDD
ONA: Ne! Rekao si da me mozes naterati da kazem VOLIM TE!
ON: I ja tebe...♥ (:
Nikada ne treba juriti za nešto što više nije tvoje. Jer nešto što je već odavno izgubljeno, to je već negde u zagrljaj prihvaćeno. A upornost može ti doneti samo razočaranje I poniženje još veće. Jer nešto odavno izgubljeno nikada se vratiti neće...