Poruka broj #7609

Govori glasno-čuće te svi
šapući- čuće te samo oni koji su ti blizu
ćuti- čuće te samo pravi prijarelji

Pogledaj i ove poruke

Woli onog sto woli tebe al pazi da te ne zajebe ako kaze umrecu zbog tebe ti mu reci umri ko te jebe
Volela bih da trcim,u beskraj.Da se ne okrecem,dugo..dugo.Kad se okrenem,da se niceg ne secam,da zaboravim sve.Da krenem iznova,da me vodi ona misao koja se desi onda kada sve prodje,kada znam gde sam pogresila i kako je trebalo biti,da glasno govorim i isto tako cutim kad treba.Jer do sada,pravih sam se reci uvek kasno setila,odgovor znala kad ostanem sama.Treba mi snage da dignem glavu,krenem dalje,da hodam onako kako sam oduvek zelela a nisam.Treba mi,SAMO SVA MOJA SNAGA,JACINA MOG BICA..A ja to ne mogu.
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni il beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra i mraka,
uspravna i kad kise tuku
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa da sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis..

Da sa mnom ispod crnog neba pronađes komadic beli,
pronađes sunca komadic vreli,
pronades zivota komadic zreli,
il crknes... ako crci treba.
zbog svega sto smo najlepse hteli.......

(posveceno mojoj mazi, mom andelu cuvaru-Milanu. jedinom bicu na ovom svetu koje ne mora da bude prisutno da bi se ovoliko volelo... Od kada mi je Bog poslao tebe... da mi ulepsas poslednje dane mog zivota... ucinis srecnom... udostojis svog prisustva i postojanja... ne bojim se mazo vise umreti.. jer znam da cu i onog poslednjeg trenutka... kada budem sklapala oci videti samo tebe... i umreti sa tobom u mislima... kako je mazo bilo tesko bez tebe na ovoj planeti zaspati... hvala ti mili sto si postojao za mene... sto sam te ipak pronasla pod ovom kapom nebeskom... volim...i uvek cu te voleti.. celim bicem svojim... obecao si ..da to neces nikada da zaboravis... ljubim mazu moju... znas ti kako.. od nosica do prstica sreco moja....)
Zivim u mestu gde se prerano odraste, gde je taktika uspeha samo da si BEZOBRAZAN,DVOLICAN i ISKVAREN... A PRIJATELJI??? Koji PRIJATELJI??? Ako cemo iskreno to su samo ljudi koji bi te prvi izdali.....
SJEĆATE LI SE ?
Kad smo kao djeca
- Zvonili komšijama na vrata i bježali
- Sa WC-a vikali: "Maamaaa! Gotov saam!"
- Gutali Tic-Tac i pravili se da su tablete
- Lupali brojeve i zajebavali ljude
- Kad nam je doživljaj bio upaljač
- Mrzili kad dobijemo odjeću umjesto igračaka
- Pili sok od jabuke i pravili se da je vino
- Gledali Teletabise
- Bojali se babaroge
- Žmirili dok je na TV-u bila ljubavna scena
- Kreveljili autu iza sebe
- Otimali za banane s naljepnicom
- Pili vodu iz kutijice za Tic-Tac
- Pušili štapiće
- Stajali točno na kocke dok smo hodali gradom.
- Hvatali pahuljice ustima.
- Govorili JORGUT umjesto JOGURT.
- Ronili po kadi.
- Kad su nam kazne bile da spavamo.
- Pokušavali piti ko pas.
- Gurali u prvi red u školi.
- Pravili da smo mrtvi u krevetu kad neko naiđe..

E TO JE BILO DJETINJSTVO.