Poruka broj #8877

Pogledaj i ove poruke

Pogledaj skolu andjele i skini kontakt sociva,videces vrata slupana i 30 jadnika u klupama.Pogledaj,zbornicu andjele,sve sami prosjaci i klosari,svima su isti ciljevi da nas obore na popravni.Pogledaj,dnevnike andjele,nijednu dvojku neces videti,pa budi andjeo osvete i ubij bandu iz prosvete!
Ој Србијо земљо света,ти нам имаш 2 завета.Светосавски,Видовдански да смо срећни Православци.
Volela bih da trcim,u beskraj.Da se ne okrecem,dugo..dugo.Kad se okrenem,da se niceg ne secam,da zaboravim sve.Da krenem iznova,da me vodi ona misao koja se desi onda kada sve prodje,kada znam gde sam pogresila i kako je trebalo biti,da glasno govorim i isto tako cutim kad treba.Jer do sada,pravih sam se reci uvek kasno setila,odgovor znala kad ostanem sama.Treba mi snage da dignem glavu,krenem dalje,da hodam onako kako sam oduvek zelela a nisam.Treba mi,SAMO SVA MOJA SNAGA,JACINA MOG BICA..A ja to ne mogu.
iskuliraj,ne nerviraj se,voli,miri se,prastaj,osecaj,placi,smej se,grli,ljubi,setaj po kisi,gledaj u nebo,pevaj,skaci,divljaj,upoznaj ljude,govori cao i onome koga ne znas,radi bilo sta,sve sto ti padne na pamet. ZIVOT JE JEDAN,NEMA VREMENA ZA TUGU...;)
Znas prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim bas voleo. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio, ali uvek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto...bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bezao od nje. U jednom trenutku pokazao bi joj da mi je stalo, a u sledecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bi se vratio, ona je bila tu. A sada...
- A sta sada? Preboleo si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sad ne odes i kazes sve?
- Eh, vidis. Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog. Znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti.
- Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.
- Ko?
- Pa ona, druze...ona!