Poruka broj #17152
Pogledaj i ove poruke
Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon. Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas govoreći mi da joj je dečko slomio srce. Pitala me je da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama. I naravno, odmah sam došao. Sedeli smo na kauču, jeli čips i gledali romantične filmove. Gledao sam njeno tužno lice, ali uprkos žalosti bila je prelepa. I želeo sam je samo za sebe. Kasnije je rekla da je umorna i da želi reći, pogledala me u oči, rekla "hvala|" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali opet me je obuzeo strah, ne znam zbog čega.
Sledeće godine smo imali ples. Veče pre je došla kod mene i rekla da joj se partner razboleo. Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji. Kada se čarobno veče završilo, stajali smo na njenom pragu. Gledao sam je kada se nasmehnula i pogledala me njenim prelepim očima. Rekla je "hvala, bilo je prelepo" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.
Prolazili su dani, meseci, i tu je bio dan kada smo diplomirali. Gledao sam kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu. Bila je prelepa. Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene, zaplakala a ja sam je zagrlio. Onda je sela pored mene i rekla: "Ti si moj najbolji prijatelj, hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj, da želim nešto više, ali nešto mi nije dalo.
Sedim u crkvi, moja drugarica se udaje. Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada. Gledam kako govori "da" i pri srcu mi postalo teško. Želeo sam da bude moja, ali ona voli drugog i toga sam bio svestan. Znao sam da me nikada neće gledati kao njega. Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život prišla mi je, zagrlila me i rekla "hvala što si došao"... Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe, ali neki duh u meni mi nije dao.
Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica. Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentica, pročitali su i ove reči: "Gledam ga i želim ga za sebe. Ali on me nikada neće gledao kao ja njega i toga sam svesna. Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji, ali ne smem, bojim se da ga ne izgubim. Toliko bih volela kada bi došao do mene i rekao mi da me voli"...
"Kako bih voleo da sam to i uradio", pomislio sam i zaplakao...
Toliko puta zelim da ti kazem da mi je jos stalo ali cutim, plasim se tvog odgovora... Plasim se da cu te izgubiti i da se vise necemo cuti ako saznas za moja osecanja.. Ovako je bolje cutim, patim u tami svoje sobe daleko od tebe... A ti kada pozelis da se javis broj je isti slobodno se javi.. Za tebe uvek bicu tu...
Pokusavala sam da te zaboravim, ali ne ide uvek me nesto potseti na tebe, na nas, svake noci slusam nasu pesmu, gledam tvoju sliku i nadam se.... Jedno tvoje cimanje mi mnogo znaci, kada mi se javis na fb ulepsas mi dan... A ti ne znas koliko mi sve to znaci, glumim jaku, ne govorim ti o svojim osecanjima...
Volela bi da mogu da vratim vreme, da me opet nazoves u pola noci kao nekad, da vidim tvoju poruku za dobro jutro, da mastamo zajedno o buducnosti da opet budemo MI...nekada tvoje srce....:(
- A sta sada? Preboleo si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sad ne odes i kazes sve?
- Eh, vidis. Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog. Znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti.
- Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.
- Ko?
- Pa ona, druze...ona!